Oj Sokolcu, selo si na bregu,
U tebi se dobri ljudi legu.
Nema mesta ko Sokolac mali,
Nit momaka što su Sokolčani.
Celu kuglu mnogi ljudi znaju.
Al u Sokolac uvek se vraćaju...

Nekako je bolje krenuti za bećarcem. Al krivine ko u Bosnu da sam krenuo. Krivina jedna, druga, i to pod 90 stepeni, usred ravnice putem ka Plandištu. Kažu, dobre za ispravljanje. Dođoh. Kad tamo pravi pravcijati crnci, svita razna. Narod krenuo ka školi. I staro i mlado. Reka ljudi kulja, valjda jedinom ulicom. Pitam koliko ljudi ovde ima. Rekoše da u Banatskom Sokolcu nema ni trista duša. Sve sami kolonisti, osma ofanziva. Broz im dao po kuću i kravu. Zemljaci Pepa Bandića, poznat mi je njihov govor. Dobri i namučeni ljudi Vukomanovići, kod njih sam na konaku. Pitam da mi ispričaju u kameru o Sokolcu, kako žive. Radi, vele, sve što oćeš, daćemo i večeru samo nas nemoj pred kameru.

U školskom dvorištu bina. I to kakva, Woodstock da im pozavidi. Reportažna kola, kamere. Peku se pljeske, toči pivo. S jedne strane spomenik Soluncima, s druge Bobu Marliju. Jedini u Evropi. Sad mi je jasno otkud oni crnci Jamajkanci. Osvrćem se ne bi li možda video Juseina Bolta. Pozdravlja me crnac na čistom srpskom jeziku. Sima, došao je sa Madagaskara. Tu se prizetio. Ipak zvezda večeri na Rock Village-u je Jamajkanac Ras Abraham. Oko 2.000 ljudi njihalo se u rege ritmu kličući Rasu, koji je ovde kao kod svoje kuće. Kakvu je samo taj čovek doneo energiju u ovu banatsku nedođiju. Pošteno su i majstorski prštali i SARS i Block Out. Ali pravi delirijum među publiku doneo je riječki bend Let 3, otkačene brke. Scensko-muzički spektakl pod zvezdanim banatskim nebom. Šou koji bi se mogao uporediti sa nastupom Rolingstonsa i Radomira Belaćevića. Sve hit do hita. Lascivni naslovi, da pomenem samo "Djete u vremenu" i "Izađi mala".

Damir Martinović Mrle, basista Let 3, kaže: "Svako malo mjesto u koje dođe rokenrol postaje veliko mjesto. Teško je govoriti o malim i velikim mjestima. Rok povezuje sve u jedno veliko, svjetsko mjesto. Ostajemo na Rock Village-u do sljedeće godine, kako bi mogli opet svirati, pa da i nama podignu spomenik. Otpali su nam brkovi od rokenrola!"

Dođoh kod mojih dobrih domaćina. Sedim na verandi, zapalio pljugu da malo utiske sredim. Čujem na drugom kraju sela lomi muzika. Narodnjaci! Krenem, đavo mi ne da mira, da vidim šta je. Kad tamo šatra, kako ovde kažu "pod pljevarom", kod "Ćićka i Mićka", vri! Vendi glavom i bradom, pardon, poprsjem. Legoh zbunjen. Sutra je novi dan, što bi rekla Skarlet O Hara.

Jutro. Gde se dede onoliki narod? Samo bajkeri i rokeri bauljaju po kampu. Traži se kafa. Drugi, opet, sede pred jednom jedinom prodavničicom. Nisu ni spavali, ubijaju pivom mamurluk. Dođe vreme drugoj festivalskoj noći. Očekuje se dobra svirka. Dado peče pljeskavice. Ostatak njegovog benda, Time after Time, pijuckaju kaficu.

Dado Topić kaže da je ovo mala sredina koja privlači svojim šarmom, lepotom i gostoprimljivošću.

- Ovo je svjet muzike u malom. Ovdje je budućnost i bit muzike. I muzika mora doći kod svake kuće, kod svake rjeke, svuda gde god ljudi vole i poštuju muziku i umjetnike.

A ispoštovali su ga ne štedeći grla i dlanove. Hteli su "Makedoniju", ali su čuli i novi hit "Evropa". Pa onda Osibisa sa svetskim hitom "Sunshine Day". Svirali su te večeri i legendarni Mića Vukašinović sa njegovim Vatrenim poljupcem. Da bi publika do jutarnjih sati uživala uz Eyesburn.

Fenomen okupljanja vrhunskih rok izvođača po ledinama pod vedrim nebom izgleda da je počeo sa nastupom Red hot čili pepersa. Istetovirani iz Kalifornije behu samo jedared. U Banatskom Sokolcu spektakl traje skoro deceniju (osmi po redu). Kako kaže Mirko Miljuš, mecena rokera, organizator i idejni pokretač Rock Village-a, "nisu samo Beograd i Novi Sad privilegovani da slušaju dobru muziku".

- Najveća prednost Rock Village-a je što bendovi ovde osete gostoljubivost i dobru nameru - kaže on.

Treba istaći da se ovde ulaz ne naplaćuje, kao ni kamp. Za pivo ćete morati da posegnete za buđelarom. Kud bi da je i ono fraj. Doduše, domaćini će vas rado ponuditi dobrom rakijom.

U Banatskom Sokolcu tokom godine život teče od njive do kuće. U dve kafane i dve prodavnice. Što neko i reče, bolje živeti u zabludi nego u Sokolcu! Ko je imao gde, već je otišao. Ko je ostao, živi za avgust i par dana festivala.

Autor: Dragan Panić